Nesreća u Nepalu: Zašto ovo nije uobičajena poplava

Tragedija koje je upravo zadesila Nepal nije uobičajena monsunska poplava izazvana obilnom kišom. Reč je o ređem događaju, utoliko je i njegovo dejstvo bilo smrtonosnije, u kome je snažni bujični talas pokrenut kolapsom dela himalajskog glečera i nisu zbivanja koji su se u prirodi posledično nastavili.

Do sada poznati podaci upućuju da se juče, u sredu 26. avgusta, odlomio deo glečera na ogromnih planinskim vrhovima, verovatno preko 5.000 metara nadmorske visine. Ogromna količina leda survala se u dolinu i po svemu sudeći blokirala lokalnu reku Lhende Khola.

Na reci je formirano privremeno prirodno jezero, sve dok je gomila leda bila čvrsta i dovoljno snažna da zadrži tok reke. Zatim je samoproglašena brana popustila i neverovatni talas vode, leda, blata i stena obrušio se niz tok reke. Lhende Khola se uliva u drugu reku, Bhote Koši i poplavni talas ogromne snage i brzine tako je krenuo dalje. Bhote Koši se uliva u reku Trišuli koja ide dalje duboko kroz teritoriju Nepala.

U prvim izveštajima pojavio se podatak da je Američki geološki zavod registrovao zemljotres jačine 4,4 stepena i da bi taj potres mogao biti uzrok strašne nesreće. Naknadno je utvrđeno da je tok događaja bio drugačiji. Seizmički signal jeste registrovan, ali izazvan je upravo ogromnom masom leda i stena koji se se sručili sa visine od preko 5.000 metara.

Na jednom mernom mestu nivo Trišulija porastao je čak devet metara za samo pola sata. To objašnjava zašto stanovništvo u pojedinim mestima praktično nije imalo vremena za evakuaciju, pišu mediji. Tela su pronalažena i oko sto kilometara nizvodno od glavne zone katastrofe, što pokazuje snagu bujičnog talasa.

Kako javlja Rojters, opasnost još nije prošla. Kineske vlasti otkrile su još jedno pregrađeno jezero u području Gjironga. Ako prirodna prepreka popusti, moguć je novi bujični talas, posebno ako počne jača kiša.

Deo prvih reakcija podseća na fenomen globalnog otopljavanja, ali ima stručnjaka koji smatraju da ne treba žuriti sa zaključcima.

Ali širi kontekst je veoma važan. Himalajski glečeri ubrzano gube led, raste količina nestabilnog leda i vode u visokoplaninskim oblastima, permafrost slabi, a povlačenje glečera destabilizuje padine. Sistem Lhende Khola doživeo je već dve velike bujične poplave za samo 14 meseci. Prošlogodišnji događaj bio je povezan sa naglim pražnjenjem glečerskog jezera, dok je sadašnji, prema dosadašnjim dokazima, počeo urušavanjem glečera.

ICIMOD, Međunarodni centar za integrisani razvoj planinskih područja sa sedištem u Katmanduu, u martu 2026. objavio da se glečeri u regionu Hindu Kuš-Himalaja tope ubrzano i da su stope gubitka leda udvostručene od 2000. godine. Istovremeno ovi stručnjaci pozivaju na oprez u zaključivanju. Smatraju da klimatske promene menjaju sliku glečera, snega, planinskih masiva širom Himalaja, ali da se još ne može zaključiti da su one izazvale tragični događaj u Nepalu.